“Na svako telo potopljeno u tečnost deluje sila potiska koja je jednaka težini telom istisnute tečnosti.”

Ovo je okosnica Arhimedovog principa koja je hladna na dodir, ali potpuno u skladu sa fizičkim zakonima i logičkim odnosima. Međutim, ono što unosi život i trajanje u ovu tvrdnju jeste emocija koja stoji iza nje.

Priča kaže da je pre dvadeset dva veka Hijeron Drugi, kralj Sirakuze, naredio Arhimedu da utvrdi da li je njegova kruna izgrađena od zlata ili neplemenite legure.

Kada je Arhimed ušao u kadu, došao je na ideju da krunu potopi u vodu i količinu vode koju ona istisne uporedi s količinom vode koju istisne grumen zlata iste težine.

“Vodeno” rešenje dovelo je Arhimeda i do njegovog principa i do njegovog čuvenog uzvika. Priča dalje kaže da pošto je došao na svoju zamisao, Arhimed je navodno istrčao go na gradske ulice uzvikujući “eureka”.

Međutim, u središtu ove priče nisu ni kruna, ni zlato, ni Arhimedova intelektualna okretnost, već njegova ushićenost i strast. Čak ni ne moramo da shvatimo njegovu matematiku, ali ćemo sigurno razumeti njegovu emociju – i to je ono što stoji u pozadini njegovog principa, a što se već više od dva milenijuma prenosi od čoveka do čoveka.

Zašto bi Arhimedovo oduševljenje trebalo da nam bude blisko danas, čak iako nas njegova fizika ostavlja radvnodušnim, zašto bi nam ova priča bila interesantna kada je jasno da nam je ljudski intelekt olakšao život, kada nam je znanje donelo bogatstvo.

Zašto bi u atmosferi večite neizvesnosti i ambivalentnosti savremenog načina poslovanja, davali prostora emocijama poput ushićenja, radosti, čežnje, odanosti, besa i ljubavi.

 Odgovor na ova pitanja krije se u evoluciji limbičkog mozga koji je odgovoran za emocionalnost i povezanost, a nastao je još pre sto miliona godina.

Dakle, pored toga što nam čulni svet čine zanimljivijim, emocije su ujedno glavni razlog zašto nešto radimo, zašto nešto pamtimo, zašto nešto kupujemo, zašto nas privrženost, strast i opčinjenost privlače ljudima, zašto nas, sa druge strane krivica, stid, strah i gađenje od drugih ljudi odbijaju.

Kakve sve ovo ima veze sa kompanijama, liderima, timovima i kolegama?

Upravo situacija u kojoj se globalno nalazimo potvrđuje važnost emocija i upravljanja njima. Trenutni podaci govore da najposećenijii po broju učesnika, ali i najprodavaniji po sadržaju u poslednja tri meseca su treninzi, vebinari i podkasti koji se odnose na sferu emocija, od prevladavanja stresa, usamljenosti, anksioznosti i svih drugih oblika emotivnih stanja koja oblikuju našu, kako poslovnu, tako i privatnu svakodnevnicu.

Takođe, prema podacima i procenama svetske zdravstvene organizacije stanovništvo planete je pod većim rizikom od psihičkog, nego od ekonomskog sloma.

U skladu sa ovim, zanimljivo je navesti da su na prošlogodišnjem ekonomskom forumu u Kini izneti podaci istraživanja koji pokazuju da su kompanije koje ostvaruju veliki uspeh i čiji zaposleni imaju najbolje performanse, ujedno na vrhu liste po pitanju empatije, jednog od faktora emocionalne inteligencije koja se danas smatra važnim prediktorom poslovnog uspeha.

Stoga, imajući sve ovo u vidu možemo da pokušamo da važnost emocija u radnom okruženju ne potcenjujemo, već da  ih razumemo kao podatke koji nam mogu pružiti mnoga znanja o realnosti drugih ljudi, njihovim brigama, potrebama i motivima za određeno ponašanje.

Na kraju, usled prirode kognicije koja je sklona greškama, retko kada pamtimo doslovno šta smo kome rekli, dok priroda emocija kao svoje glavno obeležje nosi utiskivanje i dugoročno pamćenje kao što je “eureka” oduševljenje, odnosno kako smo se u nekom trenutku osećali i šta od svojih emocija smo sa drugima podelili.

Upravo zbog toga, i kao kolege i kao lideri, pored znanja, veština i zadataka treba da budemo svesni značaja svojih emotivnih razmena kojima jedni druge inspirišemo, prihvatamo i motivišemo.

 

 

 

 

 

 

      Autor teksta

Jelena Đurđević, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut, stalni je član GI Group tima. Zajedno sa kolegama radi na kreiranju i unapređenju programa i tema koje se bave ličnim rastom i razvojem.

Podelite članak
FacebookLinkedIn