Bliska budućnost radnih mesta: delićemo poslove sa robotima i svaki drugi zaposleni će da se prekvalifikuje

 

Analiza iz Izveštaja Budućnost radnih mesta („The Future of Jobs Report 2020″) Svetskog ekonomskog foruma pokazuje nekoliko ključnih trendova za poslove budućnosti. Možemo ih klasifikovati na one koji se tiču tehnologije, na trendove koji dolaze iz potrebe za ličnim razvojem i usvajanjem neophodnih interpersonalnih veština, i na one koji se odnose na promene načina poslovanja, zbog promena lanaca vrednosti i izmeštanja poslovanja.
U srži fenomena nalaze se dva uzroka ove epohalne promene, koja će biti radikalnija u trećoj deceniji 21. veka. Jedno je kriza izazvana pandemijom COVID-19, koja je na prvom mestu poremetila lance vrednosti i izmestila mnoga radna mesta, ali preteže disrupcija povezana sa tehnološkim razvojem koji je sam po sebi neizbežan a koga je pandemija samo ubrzala.

 

Tehnologija će podstaći globalnu neravnotežu u svim industrijama

Svetski ekonomski forum ističe nekoliko glavnih procesa kada je reč o tehnologiji i budućnosti radnih mesta. Izdvajaju se ove vidljive promene u narednih nekoliko godina:

• Očekuje se da će tempo usvajanja tehnologije ostati nepromenjen ali i da će se u nekim oblastima ubrzati. Prihvatanje računarstva u oblaku (cloud computing), velikih baza podataka i e-trgovina ostaju visoki prioriteti za poslovne lidere, prateći trend uspostavljen još prethodnih godina. Međutim, takođe je došlo do značajnog porasta interesovanja za enkripciju, nehumanoidne robote i veštačku inteligenciju.

• Automatizacija, zajedno sa recesijom nastalom zbog COVID-19, stvara scenario „dvostrukih poremećaja“ za radnike. Pored trenutnih poremećaja usled pandemije izazvanih blokadama i ekonomskim redukcijama, tehnološko usvajanje od strane kompanija će promeniti zadatke, poslove i veštine do 2025. godine. Četrdeset i tri odsto anketiranih preduzeća ukazuje da su spremni da smanje svoju radnu snagu zbog tehnološke integracije (uvođenje robotizacije takoreći), 41 odsto planira da praktično autsorsuje poslove kroz ugovore za posebne zadatke, a 34 odsto planira proširenje radne snage zbog integracije tehnologije, to su, zapravo, nova radna mesta koja će nastati kada kompanija pređe na novu tehnologiju.

Do 2025. godine vreme koje ljudi i mašine provode na trenutnim poslovima na poslu biće jednako, dakle, ljudski i rad robota biće izjednačen. Značajan deo kompanija, takođe, očekuje da će do 2025. godine promeniti lokacije, svoje lance vrednosti i veličinu svoje radne snage zbog faktora koji se ne odnose na tehnologije.

 

Pojaviće se novih 97 miliona radnih mesta, ali trend nestajanja radnih mesta biće veći nego danas

• Iako će broj ukinutih radnih mesta biti nadmašen brojem stvorenih ‘radnih mesta budućnosti’, za razliku od prethodnih godina, otvaranje novih radnih mesta se usporava, dok se nestanak radnih mesta ubrzava. Do 2025. godine 85 miliona radnih mesta će možda biti izmešteno promenom u podeli rada između ljudi i mašina, dok se može pojaviti 97 miliona novih uloga koje su prilagođenije novoj podeli rada između ljudi, mašina i algoritama (čitaj aplikacija) – jedna je od ključnih konstatacija u Izveštaju SEF.

• Nedostaci u veštinama i dalje su veliki jer će se nove veštine za kojima postoji tražnja na tržištu promeniti u narednih pet godina. Najvažnije grupe veština i znanja koje poslodavci vide kao istaknute do 2025. uključuju: kritičko razmišljanje i analizu, kompleksno rešavanje problema, veštine autonomnog rada, potom tu su aktivno učenje, otpornost tj rezilijentnost, tolerancija na stres i fleksibilnost. U proseku, kompanije procenjuju da će za oko 40 odsto radnika biti potrebno dodatno osposobljavanje za period od šest meseci ili kraće, a 94 procenta poslovnih lidera izjavljuje da očekuju da zaposleni steknu nove veštine na poslu, što je naglo povećanje od 65 odsto u odnosu na 2018. godinu, kada je objavljen prethodni izveštaj.

Sa ovim se poklapa i globalno istraživanje McKinsey Global Instituta, koje nalazi da će do 2030. potreba za tehnološkim veštinama porasti 60 odsto, a za društvenim i emocionalnim veštinama odnosno svojstvima čak 26 procenata u odnosu na današnje pokazatelje.

 

Frilenseri tj. radnici na internetu su već zakoračili u ovakvu budućnost, a nisko plaćeni poslovi su u velikom riziku

Budućnost rada već je stigla za veliku većinu internet radne snage, kaže se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.

Osamdeset četiri posto poslodavaca namerava da brzo digitalizuje radne procese, uključujući značajno proširenje rada na daljinu, s potencijalom da 44 procenta svoje radne snage premesti na stalno poslovanje na daljinu (remote work).

Radi otklanjanja zabrinutosti oko produktivnosti, otprilike jedna trećina svih poslodavaca očekuje i da preduzmu korake kako bi stvorili osećaj zajedništva, povezanosti i pripadnosti među zaposlenima putem digitalnih alata, i da se uhvate u koštac sa drugim izazovima koje nosi rad na daljinu.

Poslovi koje obavljaju radnici sa nižim zaradama, žene i mlađi radnici bili su dublje pogođeni u prvoj fazi ekonomskog pada tokom COVID-19 krize, zaključuju u ovoj organizaciji. Upoređujući uticaj globalne finansijske krize iz 2008. na pojedince sa nižim obrazovanjem i uticaj krize COVID-19, današnji uticaj je daleko značajniji i veća je verovatnoća da će produbiti postojeće nejednakosti.

 

Onlajn učenje i obuka su deo rastućih aktivnosti obrazovanja i dokvalifikovanja

Onlajn učenje i obuka su u porastu, ali izgleda drugačije za zaposlene i one koji su nezaposleni. Došlo je do četvorostrukog povećanja broja pojedinaca koji traže mogućnosti za učenje na mreži putem sopstvene inicijative, petostrukog povećanja broja poslodavaca koji svojim zaposlenima pružaju mogućnosti za učenje na mreži i devetostrukog povećanja broja polaznika koji pristupaju internetu učenjem kroz javno dostupne programe. Zaposleni stavljaju veći naglasak na kurseve ličnog razvoja, koji su zabeležili rast od 88 odsto među tom populacijom. Oni koji su nezaposleni veći naglasak stavljaju na učenje digitalnih veština kao što su analiza podataka, računarstvo i informaciona tehnologija.

• Mogućnosti za prekvalifikaciju i usavršavanje radnika postali su kraći na novoograničenom tržištu rada. Ovo se odnosi na radnike koji će verovatno ostati na svojim radnim mestima, kao i na one koji rizikuju da izgube svoje uloge zbog rastuće nezaposlenosti povezane sa recesijom i ne mogu više očekivati prekvalifikaciju na poslu. Da bi ti radnici ostali na svojim radnim mestima, udeo osnovnih veština koje će se promeniti u narednih pet godina je 40 procenata, a 50 odsto svih zaposlenih će morati da se prekvalifikuje.

Dakle, svaki drugi zaposleni mora steći nove veštine da bi imao potrebne kompetencije za poslove u najatraktivnijim industrijama danas.

 

Ljudi u odnosu na robote i dalje imaju komparativnu prednost, naročito u upravljanju i donošenju odluka

Uprkos trenutnom ekonomskom padu, velika većina poslodavaca prepoznaje vrednost ulaganja u ljudski kapital. U proseku 66 odsto anketiranih poslodavaca očekuje povraćaj ulaganja u usavršavanje i prekvalifikaciju u roku od godinu dana.

Međutim, ovaj vremenski horizont rizikuje da bude predug za mnoge poslodavce u kontekstu trenutnog ekonomskog šoka, pa skoro 17 procenata ostaje nesigurno u pogledu povrata ulaganja. U proseku, poslodavci očekuju da će do 2025. godine ponuditi prekvalifikaciju i višu struku za nešto više od 70 odsto svojih zaposlenih. Međutim, angažovanje zaposlenih na tim kursevima zaostaje, sa samo 42 procenta zaposlenih koji će iskoristiti mogućnosti za prekvalifikaciju i usavršavanje koje podržavaju poslodavci.

 

Prekvalifikacija ima značaj i za samo društvo

Značajan broj poslovnih lidera shvata da je prekvalifikacija zaposlenih isplativa i da ima značajne srednjoročne i dugoročne benefite – ne samo za njihovo preduzeće već i za dobrobit društva.
Kompanije se nadaju da će prekvalifikovanih i dokvalifikovanih pola radnika i dalje uspevati da zaposle, za razliku od optimizacije radne snage i automatizacije.

Javni sektor treba da pruži jaču podršku za prekvalifikaciju i usavršavanje ugroženih radnika. Trenutno samo 21 odsto preduzeća izveštava da može da koristi javna sredstva za podršku svojim zaposlenima kroz prekvalifikaciju i usavršavanje.

Države će morati da stvore podsticaje za ulaganja na sutrašnja tržišta i radna mesta, zaključuju u Svetskom ekonomskom forumu.

Autor teksta