Već vekovima u Japanu postoji jedna posebna umetnost popravljanja napuknutih i polomljenih posuda koja se zove kintsugi.

Umesto da sakriju pukotine, ovom tehnikom majstori keramike ih naglašavaju spajajući polomljene komade zlatnim prahom.

Naime, veruje se da upravo ta pukotina daje posebnu vrednost posudi, jer je deo njene istorije i dokaz njenog korišćenja i svrhe.

Dakle, umesto da se mana i nesavršenost keramičke posude sakriva, ona se ističe, osvetljava se zlatom, što sve zajedno doprinosi još većoj čvrstini, vrednosti i autentičnosti posude.

Ovako je sa predmetima, sa tehnikama, i ovako je u umetnosti, ali kako je sa ljudima i sa njihovima životima, pukotinama i polomljenim delovima.

Šta mi radimo, kako se ponašamo i kako krizu i teškoće sagledavamo?

Kako neki ljudi uprkos tome što prolaze kroz veoma teške okolnosti uspevaju da ostanu fizički i mentalno zdravi?

Upravo odgovor na ovo pitanje daje psihološki koncept rezilijentnosti nastao u praksi kroz rad sa onima koji su preživeli krize i traume, izdigli se iznad njih i svoje ožiljke “zakrpili” zlatnim nitima.

 

Važno je razumeti da psihološka otpornost ili rezilijentnost nije osobina koju ljudi imaju ili nemaju, već je to način ponašanja i mišljenja koje svako može da nauči i razvije.

 

Baš zbog toga se u psihloškoj literaturi mogu naći mnogobrojne studije koje govore o karakteristikama rezilijentnih osoba, a ovde izdvajamo samo neke koje su se pokazale kao najpreciznija mera dobrog prilagođavanja teškim okolnostima i izvorima stresa.

Pre svega, rezilijentne osobe svako životno iskustvo sagledavaju kao korisno i značajno, a krizu, kako na ličnom, tako i na profesionalnom nivou vide kao priliku za razvoj svojih ograničenja i snaga i kao šansu za usvajanje novih veština i znanja.

Takođe, osobe koje imaju razvijenu otpornost na nedaće svoju pažnju, vreme i energiju  usmeravaju na pitanja koja im mogu pomoći kao što su:

  1. Šta je ono što ja sada u ovom trenutku mogu učiniti?
  2. Na šta mogu uticati?
  3. Šta mogu promeniti?

Kroz ova pitanja rezilijentne osobe svesno preuzimaju odgovornost za svoje postupke i fokusiraju se na očekivanja koja su realna i u skladu sa njihovim mogućnostima i prilikama.

 

I možda najvažnije, rezilijentne osobe se prema sebi ponašaju kao prema nekome koga vole – brižno, odgovorno i pažljivo.

 

Ove osobe znaju i svesne su da su patnje, teškoće i izazovi sastavni deo života i ljudskog postojanja. Stoga u teškim okolnostima ne okrivljuju druge, ne muče sebe krivicom, već postavljaju sebi pitanja

  • Da li mi moje misli i ponašanje u ovoj situaciji pomažu ili me povređuju?
  • Da li je ovo što sada radim dobro za mene, za one sa kojima radima i koje volim?

Dakle, kao što nas kintsugi, umetnost sastavljanja polomljenih predmeta, podseća da lepota nije u savršenom obliku, već u svrsi i nameni, tako i mi možemo sebi dati priliku da svoja iskustva u ovim neizvesnim vremenima sagledamo kroz prizmu otpornosti i rezilijentnosti.

 

 

 

 

 

 

 

Autor teksta

Jelena Đurđević, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut, stalni je član GI Group tima. Zajedno sa kolegama radi na kreiranju i unapređenju programa i tema koje se bave ličnim rastom i razvojem.

 

 

 

Podelite članak
FacebookLinkedIn