Sindrom varalice

„Najveća prepreka za mene bio je glas u mojoj glavi koji zovem „odvratni cimer“, a koji mi stalno govori da sam varalica, da nisam dovoljno kompetentna i da ne zaslužujem uspeh koji sam postigla.„ Arianna Huffington, CEO magazina Huffington Post

 

„Napisala sam 11 knjiga, ali svaki put pomislim: ‘uh, sada će se saznati, sada će se obelodaniti da sam varalica i da je moj uspeh samo splet srećnih oklonosti.„ Maya Angelou, spisateljica   i  istaknuta aktivistkinja u borbi za jednakost i ljudska prava

 

„Bez obzira na to što smo učinili, dolazi tačka u kojoj mislite:“ Kako sam došao ovde? Kada će otkriti da sam u stvari prevarant i oduzeti mi sve? “ Tom Henks, glumac i višestruki dobitnik prestižnih nagrada za mnogobrojne uloge koje je tumačio

 

   „Još uvek postoje dani kada se probudim osećajući se kao prevarant. Nisam sigurna da bih trebala biti tamo gde jesam.“ Sheryl Sandberg, COO Facebook-a

 

„Imao sam ogromne probleme sa samopouzdanjem i vrlo nisko samopoštovanje, koje sam skrivao iza opsesivnog pisanja i izvođenja. Stvarno sam se mnogo puta osećao krajnje neadekvatno i kao pravi prevarant.“ Dejvid Bouvi

 

„Nemam nikakvih posebnih talenata i zato mislim da moj rad nije zaslužio toliko pažnje koliko ga dobija.“ Albert Ajnštajn

 

Sigurno se pitate u kakvoj su vezi glavna urednica Huffington posta, izumitelj Teorije relativiteta, protagonista Forest Gampa, COO Facebook-a, čuvena pop zvezda i autorka jedne od najprodavanijih autobiografija „Znam zašto ptica peva u kavezu“?

Autori ovih dela, tekstova pesama, teorija, ideja i lideri su sebe u svojim govorima, knjigama i intervjuima opisali kao varalice, kao nekoga ko ne zaslužuje da bude na mestu na kojem je i da je zato samo pitanje trenutka kada će svi otkriti da je njihov uspeh nezaslužen i precenjen. Drugim rečima svi ovi poznati, ali i mnogi drugi uspešni ljudi su se suočili sa stanjem i osećanjem koje se u psihološkoj literaturi naziva „sindrom varalice“.

Šta je ustvari fenomen, odnosno sindrom varalice?

Pre svega, važno je napomenuti da iako je reč o emocionalnom teretu i činjenici da u imenu ovog fenomena stoji reč sindrom nije u pitanju grupa simptoma koja označava bolest ili predispoziciju za razvoj poremećaja.

U pitanju je psihološki obrazac kojeg karakteriše sumnja u sopstvene sposobnosti, znanja i veštine, praćena osećajem da je osoba nekoga „prevarila“ i „obmanula“ svojim objektivnim uspehom, iskustvom i znanjem.

Dakle, suprotno onim ljudima koji preuveličavaju svoje sposobnosti, fenomen varalice podrazumeva da svoje sposobnosti potcenjujemo.

Jedno istraživanje iz 1990. godine je pokazalo da čak 85% ljudi bar jednom u životu iskusi opisano stanje.

Termin „sindrom varalice“ su uvele psiholozi i psihoterapeuti Paulina Klens i Suzan Imes 1970. godine kako bi opisale psihološki obrazac povezan sa strahovima, prevarom i nezasluženim uspehom. Dok su radile kao terapeuti na projektu Terapija 150 uspešnih žena uočile su da uprkos izvanrednom visokom profesionalnom postignuću, dokazima u vidu diploma, nagrada i podrške autoriteta, većina tih žena nije uspela da svoj uspeh internalizuje. Mislile su da u stvari nisu inteligentne i da su svakog ko misli suprotno uspele da prevare i obmanu. Veća učestalost kod žena se objašnjava dokazima koji su poznati u psihološkoj literaturi, a koji pokazuju da dečaci tokom odrastanja uče da svoje neuspehe pravdaju okolnostima, dok devojčice krive sebe. Što znači da u odraslom dobu muškarci uspeh pravdaju stabilnim faktorima kao što su sposobnosti, dok žene svoje postignuće pravdaju spoljašnjim i privremenim okolnostima. Iako se i dalje ovaj fenomem češće javlja kod žena, ni muškarci nisu pošteđeni.

Šta stoji u osnovi sindroma varalice?

Sa druge strane različita psihološka istraživanja pokazuju da u pozadini psihološkog profila „varalice“ stoji perfekcionizam koji je praćen čestim poređenjima sa drugima, sumnja u svoje sposobnosti i strah da je samo pitanje vremena kad će drugi otkriti nekompetentnost i nedovoljnost osobe koja se suočava sa ovim fenomenom.

Na primer, kada dobiju unapređenje „varalice“ misle da se u startu očekuje ekspertsko znanje i nepogrešivost, što ih po njihovom mišljenju čini nekompetentnim za posao. Takođe,  kada dobiju javno priznanje za svoje postignuće skloni su da kao odgovor emituju osećaj stida i sramote. Ovakva očekivanja i reakcije nose sa sobom visok nivo stresa i nestrpljenje da što pre pobegnu od situacije u kojoj su hvaljeni i istaknuti.

Naravno kao i svaka druga psihološka pojava i fenomen varalice svoje plodno tlo za razvoj nalazi u načinu vaspitanja, kulturi, društvu i obrazovanju. Dajana Zorn, profesor i istraživač na Jork Univerzitetu je identifikovala pet faktora koji doprinose stvaranju osećanja neadekvatnosti, odnosno kultivisanju sindroma varalice:

1. Agresivno rivalstvo
2. Školska izolacija
3. Intelektualni nacionalizam
4. Vrednovanje rezultata u odnosu na proces
5. Nedostatak podrške od značajnih drugih (roditelja, nastavnika, nadređenih…)

Dakle, kada znamo gde je bolno mesto, postavlja se pitanje šta je lek za sindrom varalice i kako se prevazilazi?

Ono što osobe drži zatvorenim u sobi „odvratnog cimera“, tj. ovog sindroma jeste skrivanje i kompulsivno ulaganje u rad kako ne bi bili otkriveni, a standardi koje pred sebe postavljaju su toliko nerealni i visoki, da zaboravljaju da ih niko ne bi mogao dostići.

Dakle, za sve one za koje ni objektivni uspeh, brojna priznanja, nagrade i pohvale nisu dovoljni da sebe sagledaju kao dovoljno dobre i kompetentne, literatura i terapijski rad sa „varalicama“ preporučuju nekoliko koraka koji mogu doprineti upešnom prevazilaženju ovog nimalo prijatnog osećanja.

• Pre svega važno je podeliti svoja osećanja neautentičnosti i nekomptenetnosti sa nekim kome verujete, bio to prijatelj ili poslovni saradnik. Ne samo da ćete sebi malo olakšati emocionlni teret, već ćete se iznenaditi koliko je zapravo ljudi koji u vašem okruženju prolaze kroz slična stanja.
• Umeseto usmerenosti na savršen rezultat, fokusirajte pažnju na proces i faze napredovanja. Tako ćete misli svog unutrašnjeg „cimera“ trenirati da uočavaju dobre stvari koje radite i napredak koji postižete.
• Prepoznajte i osvestite situacije kad sebi postavljate imperativ savršenstva i tada svesno odaberite novi referntni okvir svog razmišljanja – dovoljno dobro. Na ovom mestu polako i bez panike, sa pozicije „dovoljno dobro“ dolazi inspiracija i energija za veću produktivnost i kvalitetnija postignuća, a uz to ćete više uživati u procesu i u samom ishodu.
• Takođe, za prevladavanje misli „varalice“ i „nisam dovoljno dobar ili dobra“ nastojte da se oslobodite potrebe da svoj uspeh merite tuđim lenjirom, odnosno da se konstantno upoređujete sa drugima, već pokušajte da sebe sagledate iz perestektive kakvi ste bili juče u odnosu na to ko ste danas.
• I za kraj budite ljubazni prema sebi. Setite se da imate pravo da pravite greške i da je važno da oprostite sebi što niste tako savršeni koliko biste želeli da budete, jer u suprotnom kako bismo se razvijali, rasli i postizali nove uspehe i sticali nova priznanja i pohvale.

 

 

 

 

 

 

   

      Autor teksta

Jelena Đurđević, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut, stalni je član GI Group tima. Zajedno sa kolegama radi na kreiranju i unapređenju programa i tema koje se bave ličnim rastom i razvojem.