Pored vizira, imuniteta krda i zaravnjavanja krive, sa pandemijom, u svakodnevni govor onih koji se bave učenjem i razvojem ušle su i reči kao što su online učenje, blended learning ili eLearning. Iako pojmovi svakako nisu novi, za one koji tek ulaze u ovu oblast opravdano se postavljaju mnoga pitanja. Šta se uopšte podrazumeva pod ovim pojmovima? Kakav je odnos između njih? Zašto su dospeli u centar pažnje tek sada sa pandemijom?

Nažalost, trenutno ne postoji potpuno konzistentna terminologija pa se u praksi ovi izrazi koriste sa veoma različitim značenjima ili pak kao sinonimi. Ipak, kako bi precizirali tačno o čemu pričamo pozabavićemo se na kratko samom terminologijom. Počnimo od pojma eLearninga onako kako ga definiše jedan od uticajnijih obrazovnih psihologa Ričard Mejer:

Ovako definisan eLearning podrazumeva i sinhrone i asinhrone oblike učenja. Kada se odvija sinhorno, svi polaznici, zajedno sa trenerom ili instruktorom, istovremeno prolaze sadržaj nastave. Idealan primer sinhronog učenja bili bi VILT (Virtual Instructor Led Training) treninzi putem platformi za web konferencije ili webinare. Sa druge strane asinhrono učenje podrazumeva da polaznici treninga imaju mogućnost pristupa sadržaju nastave nezavisno od trenera, a dinamiku prolaska obuke mogu sami definisati u skladu sa ličnom organizacijom. Obično se pod asinhronim oblicima eLearninga podrazumevaju LMS kursevi ili MOOC (Massive Open Online Courses).

Otkuda odjednom toliko interesovanje za eLearning? Smatramo da su promene nastale pandemijom, pored toga što su napravile pometnju u operativnom funkcionisanju, jasno ukazale na određene probleme koje oblast korporativnog učenja i razvoja već duže vreme pritiskaju – efektivnost i efikasnost sredstava uloženih u učenje i razvoj. Sa druge strane, pandemija je ukazala i na određene mogućnosti za prevazilaženje izazova putem rešenja kao što je eLearning. Potencijal ove oblasti ogleda se u sledećem:

  • Veći ROI – Mnogo toga utiče na veliku efikasnost eLearninga. Počev od toga da eLearning svodi na minimum određene troškove (prostorija, prevoz, materijale i sl.), do činjenice da se zaposleni praktično može samostalno organizovati i raditi u skladu sa drugim obavezama. Najzad, ključna odlika je i to da eLearning može mnogo lakše da se skalira. Jednom pripremljen sadržaj u skoro istom trošku može da se koristi za ogroman broj polaznika čineći investiciju u eLearning veoma efikasnom.
  • Standardizovanost kvaliteta – eLearning (pogotovo njegov asinhroni deo) omogućava nam da u znatnoj meri ujednačimo iskustvo polaznika. Standardna praksa je da eLearning programi prođu i kroz nekoliko ciklusa revidiranja pre nego što njihova krajnja forma bude predstavljena većem broju ljudi, omogućavajući da najveći broj polaznika dobije najbolji kvalitet.
  • Dostupnost učenja – Dok faktori poput operativnih obaveza, distance od mesta održavanja ili termina održavanja treninga ograničavaju dostupnost klasičnih treninga u učionici, svi zaposleni sa računarom ili mobilnim telefonom mogu da učestvuju u programima eLearninga.
  • Prilagođenost učenja tempu pojedinca – Konačno, zavisno od prethodnog znanja, interesovanja, talenta i velikog broja drugih faktora, različitim polaznicima će odgovarati drugačiji tempo učenja. Standardni trening ne dozvoljava bilo kakvo prilagođavanje na nivou pojedinca. Trener će za nekoga prbrzo prelaziti kroz temu, dok će za nekog drugog taj tempo biti prespor. eLearning sa druge strane dopušta učesnicima da se na bilo koji sadržaj vraćaju koliko kod god puta hoće, ili ako su već upoznati sa nekim konceptom da mu posvete manje vremena. U dinamičnim sredinama korporacija i odraslih ljudi, ovo je možda i najveća vrednost koju eLearning nudi.

Dakle, eLearning uspeva da pruži standardni kvalitet sadržaja, omogućavajući polaznicima da uče sopstvenim tempom, neutrališe veliki deo troškova, a sve to dok čini sadržaj masovno dostupnim bez obzira na bilo kakve fizičke prepreke osim lošeg interneta. Zašto su ovi oblici učenja i obrazovanja u prvi plan došli tek sada? Nefer bi bilo pripisati rast oblasti eLearninga pandemiji i činjenici da su nam trenutno vezane ruke da biramo alternative na koje smo navikli. Rast je bio postepen i trajan već godinama, bez obzira na pandemiju. Uslovi u kojima smo se našli više su pogurali promene u pravcu koji je već neko vreme jasno determinisan – bolje korišćenje sredstava kako bi postigli veće efekte.

Ipak, kako eLearning nije nimalo nova oblast, bilo je sasvim dovoljno vremena da se identifikuju i izazovi koji mogu da se pojave sa u paketu sa eLearningom.

  • Manja uključenost zaposlenih i interaktivnost kurseva – Neretko se dešava da eLearning kursevi imaju znatno manju interaktivnosti i da ih učesnici doživljavaju kao materijal koji treba iščitati.
  • Nedostatak socijalne interakcije – Iako postoje internet forumi koji mogu malo da kompenzuju samotnjačku prirodu ovakvog učenja, usvajanje znanja kroz deljenje iskustava postaje teže i ređe se koristi. Tako da je neminovno da ovaj oblik učenja makar delimično uzme od polaznika potencijalno dragocenu priliku da čuju direktno od svojih kolega šta radi a šta ne s obzirom na kontekst same organizacije i konkretnu prirodu posla.
  • Učenje koje odstupa od prirodnog – Testovi pomažu pamćenje, daju povratnu informaciju koja može biti veoma korisna tokom učenja. Ali prevelik fokus na njima ili sitnim interakcijama koje nemaju šireg smisla mogu imati štetne efekte prosto jer nismo navikli da učimo na taj način. Mnogi eLearning programi upadnu u zamku pa deluju kao prezentacija trenera ili serija čitanja, interakcija i testova, čineći ih manje efektivnim nego što bi mogli da budu.

Smatramo da odgovor na ove probleme eLearning ne može pružiti potpuno samostalno iako deo odgovora može biti u njegovom organizovanju u skladu sa principima učenja zasnovanog na scenariju. Ipak, iz našeg iskustva, adekvatan odgovor na prikazane probleme predstavlja kombinovanje eLearninga sa drugim dostupnim oblicima učenja formirajući mešavinu više različih pristupa – blended learning.

Osnovna ideja pristupa blended learninga jeste da se iskoriste prednosti oba modaliteta – eLearning-a i klasične nastave. Postoje različite forme u skladu sa kojima se može organizovati blended learning, ali on uvek podrazumeva nastavu koja kombinuje rad u učionici sa onlajn formom učenja.

Jedan odličan primer bila bi takozvana „obrnuta učionica“. Osnovna poenta je u zameni aktivnosti koje se rade kod kuće, samostalno, i aktivnosti kojima se tradicionalno bavimo u učionici. Tako  umesto da polaznici na časovima slušaju predavanje, a samostalno rešavaju kompleksnije zadatke, obrnuta učionica teži da polaznicima da sve informacije putem eLearninga, a da kompleksnije zadatke polaznici rade sa nastavnikom/trenerom/stručnjakom. Na ovaj način, onaj deo treninga koji se odnosi na činjenice, teorije i alate, polaznici mogu da prođu tempom koji im odgovara, ostavljajući prostora da sa trenerom rade na primeni naučenog i ostvarivanju dubljeg razumevanja i viših nivoa znanja.

Za nas, jasno je da eLearning može imati veliki značaj u mnogim projektima razvoja zaposlenih. Potencijalne koristi eLearninga opravdavaju rizik koji dolazi sa izazovima ove oblasti, a koje smo gore naveli. Kombinacija eLearninga sa drugim pristupima može te izazove maksimalno neutralisati, ostavljajući vrlo malo prostora za sumnju oko njegove primenjivosti. Dakle, malo je verovatno da će i posle pandemije trendovi krenuti u suprotnom smeru pa da će eLearning početi da ustupa deo tržišta koji je preuzeo standardnim treninzima. Štaviše, verujemo da će ova oblast nastaviti sa razvojem i preuzimati jedinstvenu i sve značajniju ulogu koju ima u razvoju zaposlenih.

 

   Autor teksta

 

 

 

 

 

 

Mirko Jevtić

Konsultant za učenje i razvoj

Podelite članak
FacebookLinkedIn