Veštine/sposobnosti kandidata ili zaposlenih u procesu selekcije, zapošljavanja i razvoja kadrova važna su tema. Njima se HR sektor, ali i svi menadžeri koji upravljaju timovima ili učestvuju u zapošljavanju, bave stalno. Ističemo ih kao veoma važne, navodimo ih u oglasima, procenjujemo kada zaposlene nagrađujemo, unapređujemo, kada želimo da ih razvijamo…

Pored stalne priče o veštinama, kao konsultanti u procesima zapošljvanja i kao regruteri, primećujemo da se prednost najčešće daje kandidatima iz pojedinih kompanija, konkurentskih ili poznatih tj. prepoznatih. Nameće se onda pitanje, ukoliko veštine zauzimaju tako važno mesto u našim procesima rada, učenja i napredovanja, zašto često ograničavamo proces regrutacije na kandidate koji rade baš kod konkurencije ili kandidate sa odredjenim brojem godina iskustva?

Znamo da za takvom potrebom, za iskusnim kandidatom iz određene kompanije, ponekad ima razloga i iskustvo pokazuje da iz pojedinih kompanija dolazi, najčešće, kvalitetan kadar. Ipak moramo se složiti da to nije uvek tako, a da kvalitetni kandidati sa razvijenim potrebnim veštinama rade i u manje poznatim i priznatim kompanijama. Oni možda nisu imali sreću da rade u kompaniji zvučnog imena, koja ih automatski preporučuje da budu pozvani na intervju.

Sa druge strane, često čujemo da se govori o tome da je kvalitetnih kandidata sve manje. Imajući u vidu gore pomenutu pojavu, možemo reći da možda to i nije baš tako. Možda je zapravo slučaj da kandidati sa razvijenim veštinama koje su potrebne našim sistemima prosto rade u kompanijama koje nisu u „top 10“ i nisu nam u radaru.

Ovo je samo inicijativa da razmislimo i podsetimo se da, ukoliko su veštine ono što je ključno za dobro, kvalitetno i uspešno obavljen posao, ne treba da zaboravimo da šansu damo i drugim kandidatima koje ne preporučuje rad u kompaniji koja je u ovom trenutku prepoznata kao rasadnik kvalitetnog kadra.

I da se zapitamo, da li zaista 2-3 godine iskustva mogu da budu zamenjenje dobrim veštinama kao što su komunikacije i organizacije uz fleksibilnost i motivaciju. Možda ne baš uvek, ali u velikom broju slučajeva ja verujem da mogu.

 

        Autor teksta

 

 

 

 

 

 

Milena Manojlović

Menadžer sektora za regrutaciju i selekciju

Podelite članak
FacebookLinkedIn